Zvonimir Trajkovic, savetnik predsednika Srbije od 1990 - 1992, o radu sa Slobodanom Milosevicem iza dobro izolovanih vrata predsednikovog kabineta
Srecna je okolnost da je Jovica Stanisic dovoljno ozbiljan i odgovoran covek
Zvonimir Trajkovic, nekadasnji savetnik Slobodana Milosevica, koji je u kabinetu predsednika Srbije proveo dve godine (1990-1992) svedocio je, u proslom broju Nedeljnog Telegrafa, o nacinu odlucivanja i vladanja srpskog predsednika. U ovom broju Nedeljni Telegraf nastavlja razgovor sa nekadasnjim Milosevicevim savetnikom pitanjima o uticaju predsednikove najblize okoline na njegove politicke odluke.
· Da li ste primetili strategiju odbaclvanja samosvojnih Iicnosti u Milosevicevom okruzenju - da onaj ko kritikuje njegove poteze, ubrzo biva odstranjen?
- Kako da ne! Skoro da niko iz ekipe sa kojom je on dosao svojevremeno na vlast danas nije u njegovom najblizem okruzenju. Jednostavno, tih ijudi vise nema u predsednikovoj okolini. On ni tada, razume se, nije imao neku briljantnu ekipu, ali je to bio, ipak, daleko bolji tim nego ovaj danas. Ovi danas su ljudi bez jasnih politickih ideja - to su, da tako kazem, ljudi koji mu stoje na usluzi iz karijeristickih razloga. Svi kreativni ijudi, sa svezim idejama, odavno su vec otisli ili su jednostavno eliminisani.
· Da li je Milosevic mogao u svakoj prilici da proceni specificne vrednost ljudi koji ga okruzuju?
- Moglo bi tako da se kaze. Sustina je, medjutim, u tome sto on voli da drzi mahom poslusnike oko sebe, pa je tako stigao i do ove sadasnje situacije.
· Pretpostavijamo da su ga Ijudi u njegovoj najblizoj okolini ipak saveto vali poslednjlh nedelja. Da li je moguce, recimo, da ga Gorica Gajevic nagovori da sudski ponlstl lokalne izbore?
- Niti ona moze da ga nagovori, niti tu uopste ima nekih ozbiljnih razgovora. Tu nema diskusije, rezumete. Oni kod njega mogu da dodju samo da prime odredjene zadatke, a onda da sprovedu to sto im je receno.
· Koji je covek imao najvise uticaja na njega? Jovic?
- Bora Jovic, ne! Stvarno ne bih mogao posebno da izdvojim nijednu licnost. Jovic je ranije, stvarno, bio predsednikov blizak saradnik. A to je jedini covek koji je, bez najave, na primer, ulazio kod predsednika. Svi ostali nisu imali tu mogucnost.
· A danas, ko hi mogao, osim Mire Markovic, da ima snazniji uticaj na Milosevica? Da li je to Zoran Todorovic Kundak?
- Kundak je covek koji direktno zagovora tvrdu i agresivnu politiku rezima. U vreme kad sam bio savetnik, Kundak je dolazio kod predsednika, ali mislim da nije igrao nikakvu posebno vaznu ulogu. Verovatno je do sada, kroz JIJL, a narocito ii kontaktima sa Mirom Markovic, koja ima veliki, pa cesto i presudan uticaj na predsednika, Kundak dosao ii neku visu sferu uticaja. Sve ovo sto se provlaci kroz stampu, a pripisuje Kundaku - pa sklon sam da poverujem da je to tacno. Njegov nacin posmatranja razmisljanja, njegove vizije... Sve je to blisko ovome sto se dogadja.
· Cesto se govori, u javnosti, da Milosevic nema prijatelja..
- Prakticno, on doista nema prijatelja. Cak ni nekih, da kazem, bliskih drugova. Ljudi sa kojima se druzi vise su Mirini drugovi. To vazi, koliko vidim, cak i u porodicnom okruzenju. Medjutim, stvarno ne znam da neko od tib politickih prijatelja ima neki poseban uticaj na predsednika.
· Da li su, svojevremeno, ugledni ijudi koji su svracali kod Mllosevica mogli da imaju znacajniji uticaj na predsednika?
- Milosevic je na pocetku svoje vladavine dosta razgovarao sa ljudima. Mislim da je tada koristio tudja misljenja, pa i savete. Nekada su u kabinet dolazili Dobrica Cosic, Brana Cmcevic, Dusan Kanazir, da ne nabrajam dalje. Dolazilo je puno Ijudi koji nisu bili direktno ii politici, ali koji su mogli da mu pomognu, da daju koristan savet. Ti Ijudi su se rado odazivali na njegov poziv, mozda i zato sto je, kako mi se cini, on bio nesporna politicka licnost, bez pravog konkurenta na domacoj sceni. Onda je poceo da gubi kompas. Osetio se previse mocnim, poceo je da zloupotrebljava mnoge ljude, i razumljivo - izgubio ih je i kao sagovomike i kao pristalice.
· Osim sa medijima, predsednik nerado komunicira i sa parlamentom?
- To su situacije koje su njemu jako neprijatne. Secate se onog neprijatnog iskustva kada je u Narodnoj skupstini morao da slusa kritike na svoj racun. Mislim da je tada doneo odluku, onako za sebe, da se vise ne izlaze takvom riziku...
· Kad se vec prisecate, kako je izgledalo davanje, pa povlacenje, ostavke Bore Jovica? Vi ste tada bili u kabinetu?
- Da, jesam. U jednom momentu se procenilo da Bora Jovic treba, kao akt neslaganja, da da ostavku. E, onda, kad se dobro proucila stvar i kad se videlo da je to potpuno sulud potez - povlaci ostavku! To upravo najbolje odslikava kako su se brzlopleto i bez ozbiljnog, analitickog pristupa, donosile odluke. Gotovo sve na precac. I ta Joviceva ostavka trebalo je da predstavlja cin demarsa, odnosno potpunog neslaganja sa politikom Predsednistva SFRJ, a ispala je smejurija.
· Znaci li to da mu je predsednlk sugerlsao da da ostavku?
- Naravno. Znate Ii kako je sve to tada izgledalo? Narodna skupstina je, kao sto znate, preko puta Predsednistva Srbije. I onda, malo malo, poneko dotrci - da pita sta sad da radimo? To ispada kao da Milosevic moze istovremeno da bude predsednik Skupstine i predsednik Vlade. Naravno, to ne moze tako, jer Milosevic ne moze sve to da stigne. Toje suvise naporno u drzavi u kojoj ima jako puno posla.
· Da li je on tada nekog ozbiljno slusao?
- Ako mislite na ovaj trenutak, siguran sam da u ovom momentu jedino ozbiljno obraca paznju na informacije MUP Srbije. To se narocito odnosi na informacije Jovice Stanisica, iako predsednik to cesto ne pokazuje. On odlicno shvata stepen Stanisiceve informisanosti i korisnost niegovih informacija.
· Mlslite li da mu Stanisic ovoga casa daje valjane procene?
- Srecna je okolnost sto je Jovica Stanisic, bar ja tako mislim, dovoljno ozbiljan i dovoljno odgovoran covek. Imam utisak da on zeli da izbegne krvoprolice ii Srbiji, a do toga je jako lako moglo da dodje.
· Da MilosevIc ne prima takve savete, da li bi doslo do krvoprollca?
- Pa, mislim - da! Ne da Slobodan Milosevic to zeli, on sigurno to ne zeli. Mogao bi da povuce neki neoprezan, ishitreni potez, da zatrazi da nadlezni organi najzad "rasciste" ta okupljanja, sto bi moglo da dovede do eskalacije sukoba, pa i do krvoprolica. U napetim situacijama i sitne carke mogu da stvore velike probleme. Secate se da je u Bosni rat izbio jer je jedan covek poginuo na svadbi...
· U kakvom polozaju bi se tada nasao Milosevlc?
- Mogao bi da racuna na jednog jedinog zastitnika, jer bi jedino policija branila postojeci rezim. Crkva je rekia svoje, intelektualni Beograd je rekao svoje, pa delimicno i vojska. Znaci, narod bi se neminovno okrenuo protiv tog jedinog branioca rezima - tako bi pocela pucnjava na plave uniforme.
· Mlslite li da je situacija eksalirala u tom pravcu?
- Da, eskalirala je. Cak su ona "sitna batinanja" upozoravala da se priblizavamo opasnim iskusenjima.
· Pretpostavljamo da svet to ne bi mirno posmatrao?
- Tu ja imam jedno posebno misljenje kada je rec o Zapadu i Amerikancima. Oni ne podrzavaju opoziciju i veoma se nekorektno odnose prema ovom demokratskom pokretu u Srbiji. Pustili su opoziciju da sama pliva, pa ako ispliva, reci ce - eto, pomogli smo vam da se izborite i dodjete na vlast!
· Hocete do kazete da samo zele da oslabe Milosevica?
- Naravno, interes im je da on bude sto slabiji. Oslabljen Milosevic lakse ce pristajati na ustupke. Zasto bi Zapad i Amerikanci, sada rizikovali i pripremali novog coveka, ako su sa Milosevicem postigli odredjene dogovore koji im u potpunosti odgovaraju. Treba se prisetiti da su, da bi to postigli, izgubili i nekoliko godina.
· Verujete da vise nemaju vremena za novog "jakog coveka"?
- Oni ne zele da ponovo izgube nekoliko godina. Ne znaju bas sigurno kako ce se Draskovic, Djindjic ili neko treci ponasati sutra kad preuzme vlast. Vidite da kao uslov opoziciji stalno ponavljaju jedno isto striktno postovanje Dejtona. A taj sporazum, sklopljen na stetu srpskog naroda, obavezuje i buduce lidere. Bar tako zamisljaju Amerikanci.
· Misilte da im je vazan samo Dejton?
- Oni dobro znaju da su sadasnji problemi Slobodana Milosevica dobrim delom proistekli iz tog i takvog sporazuma, a da su kradje na izborima samo ona kap koja je prelila casu. Znaju, takodje, da ce novi lideri svakako pokusati da ne ponove greske koje je napravio Milosevic, pa se radije drze nase poslovice: bolje vrabac u ruci nego golub na grani!
· Zna li opozicija za takav stav?
- Pretpostavljam da zna. Medjutim, treba reci da se u ovom momentu preuvelicava uloga koju Zapad igra na nasim prostorima. Nece i ne moze vas ipak niko sa strane dovesti na vlast. To su iluzije. Mislim da smo mi u ovom momentu prepusteni sami sebi. Zato ovu krizu moramo sami da razresimo, a to je ujedno i najbolje.
· Kako mislite da ce to biti uradjeno?
- Imam dosta crne slutnje da se ovo u Srbiji nece tako lako smiriti, ali sam potpuno siguran da ne moze doci ni do kakvog gradjanskog rata. Moje crne slutnje odnosi se na potpuni ekonomski slom koji je, verujem, jako blizu.
· Da li je Milosevic zato resio da ubrza stvar i prizna lokalne izbore?
- Evidentno je da je Milosevic ovom farsom oko izbora, zakasnelim i konfuznim odlukama, ozbiljno doveo u ptianje i svoj polozaj. Jer, sve strelice pokazuju ka njemu - da je on kljuc problema. Sada, posle gotovo tromesecnih protesta i svega sto se dogodilo, obicno priznavanje izbora nece nista znaciti. Osim, ako opozicija ne izgubi strpljenje i zazeli da sto pre sedne u te udobne fotelje vlasti.
· Sta bi jos mogao da uradi? Sta biste mu vi eventualno savetovali?
- Imam resenje za iziazak iz krize, ali to resenje ne racuna na Milosevica i na njegovo sadasnje okruzenje.
· I sta biste savetovali?
- Trebalo bi najpre izabrati saveznog premijera i vratiti mu sve ustavne ingerencije. Taj kancelar trebalo bi da bude licnost koja bi bila prihvaljiva za opoziciju. Dakle, hrabar i smeo covek koji ce bez ustezanja koristiti sva ustavna ovlascenja. Njegova viada morala bi veoma brzo da donese jasne i za sve prihvaljive zakone o privatizaciji, stranim ulaganjima...
· To znaci da biste izmestili vlast iz Milosevicevih ruku?
- Ne, samo bih stvari postavio na pravo mesto. Slazem se sa vama da on to ne bi lako dozvolio. Mada, poznavajuci ga, ako bas bude primoran, on bi to i mogao uciniti. Svojevremeno, radi priblizavanja svetu, povukao je slican potez sa Panicem. Istine radi, moram reci da sam ga tada savetovao - potez je dobar, ali je izabrana pogresna licnost.
· Zasto sada ne povlaci slican potez?
- Verujem da on jos uvek zivi u iluziji da ce se ovo samo od sebe stisati. Da ce protesti narodu na kraju dosaditi, da opozicija nece moci jos dugo da izdrzi..
· MIslite li da mu se to cekanje isplati?
- Mislim da mu se cekanje ovoga puta nece isplatiti. Najpre, posle ovog talasa protesta idu socijalni nemiri. Jer, mi, ipak, tri meseca nista ne radimo, a potroseno je puno para oko policije i njenog angazovanja. To neko mora da plati. Zapad nam sigurno nece priskociti ii pomoc.
· Mozda se moze intervenisati novcem koji je ranije iznet u inostranstvo?
- Taj novac napolju vec odavno je potrosen ili je zavrsio na privatnim racunima. Ukupno uzevsi, to su ipak sitne pare da bi mogle da pokrenu nasu privredu. Drugo, nedefinisani status vlasnistva, neka sumnjiva privatizacija, zakoni koji su za Zapad nerazumijivi ili ne prihvatljivi, ne definisani opsti stavovi u drustvu - sve to plasi strane ulagace oni u skorije vreme i u ovu i ovakvu drzavu nece uloziti nijedan cent.
· Sve dok ne bude pravne sigurnosti?
- Razume se jer bez toga od stranih ulaganja nema nista. Uostalom, nelogicno je ocekivati od Engleza da uloze u Srbiju, ako sami Srbi zbog nesigurnosti poslovanja iznose kapital iz svoje zemije. Ova vlast je u vise navrata prevarila svoje gradjane (zajam za preporod Srbije, devizna stednja) i poverenje je trajno izgubljeno.
· Hoce li Milosevic dozvoliti bar otvaranje medija?
- Nigde u svetu mediji nisu potpuno slobodni. I vi u Nedeljnom Telegrafu morate da vodite racuna o globalnoj drzavnoj politici. Ali, gde su mediji slobodni? U svetu se ne postavija pitanje - da li ce se objaviti da su u Beogradu demonstracije ili ne! To ce se sigurno objaviti. Ta dilema ne postoji: ne mozete reci da se nesto nije dogodilo ako se dogodilo.
· Ovde ta dilema, ipak, postoji?
- Govorim o onome sto bi trebalo da bude. RTS mora da prikaze demonstracije - da li sad sa manje ili vise obojenim komentarima, to je druga stvar ali ih mora prikazati. Praviti neke montaze koje iskrivljuju sliku, to je nedopustivo, pa i kaznjivo. Toga nema nigdc u svetu, cak ni u banana drzavama.
· Da li predsednik tu intervenise i koliko se uopste mesa u uredjivacku politiku medija?
- Dok sam ja bio savetnik, imao je obicaj da pozove, direktno, telefonom Mitevica, Sestakova... i da zatrazi da se nesto uradi na ovaj ili onaj nacin. Meni se to nije dopadalo. Smatrao sam da on to ne treba direktno da radi, vec da to treba da rade savetnici. U principu, uvek je bolje da predsednik, ako vec nesto zahteva, to uradi preko savetnika ili nekog iz svog bliskog okruzenja. Jer, ako se njegov zahtev pokaze pogresnim, on uvek ima mogucnost da krivicu svali na savetnika. Ako je sam to uradio, nema povlacenja. Predsednik uvek mora da ostane cist. Uostalom, zasto je kanonizovan sistem: "predsednik i svi njegovi ljudi".
Predsednika Milosevica upoznao sam jos 1986. godine, upravo posto je postao predsednik tadasnjeg CK SKS. Po preporuci, primio me je u kabinetu a ja sam, koristeci vreme koje mi je bilo na raspolaganju, pokusao da ga zainteresujem za nas kosovski problem, odnosno za tadasnje nevolje Srba sa Kosova.
-On je, inace, covek koji veoma ozbiljno i pazljivo slusa sagovornike. Tako je tada slusao i mene, uz povremena pitanja. Izvinio mi se sto nema vise vremena za razgovor, uz obecanje da ce me ponovo nazvati da nastavimo. Uskoro je poziv doista stigao i mi smo polako poceli da se vidjamo i da saradjujemo. Nasi razgovori i saradnja uglavnom su se odnosili na tadasnje kosovske probleme.
-Pokusavao sam da uspostavim kontakt sa mnogima kao i mnogi drugi moji prijatelji iz "kosovskog pokreta", ali retko nas je ko udostojio paznje. Cak i ono malo njih sto nas je primalo slusalo bi nas kurtoazno, i na tome se sve zavrsavalo. Treba iskreno reci - Milosevic je bio jedini iz tog politickog vrha koji je svojski zagrizao "kiselu jabuku" punu rizika.
On je dosta rizikovao ulazeci u te vode. Mnogo je ucinio za kosovske Srbe, ali je onda, posle usvajanja Ustava Srbije, nekako stao. Tako taj posao nije zavrsio.
Milosevic se u tom periodu vrlo brzo peo na lestvici popularnosti, a nasa saradnja je svih tih godina bila plodonosna. Tako mi je i predlozio da dodjem da radim kao njegov savetnik u Predsednistvu Srbije. Bio sam malo uplasen da li cu ja to moci, jer se pre toga nikada nisam bavio politikom. Ipak, prelomio sam u sebi, i tako se obreo u njegovom kabinetu.
Skupstina mora da raspravlja i o odgovornosti policije, medijima i izbornom zakonu
-Taj Milosevicev zahtev Vladi Srbije nece razresiti probleme. Ne mozete sada priznati samo ono sto je bilo evidentno 17. novembra kao da se u Srbiji u medjuvremenu nista nije dogadjalo. Ako vec zaseda Narodna skupstina da bi usvojila pomenuti zakon, ona bi u svoj dnevni red trebalo da uvrsti i pokusa da razresi jos mnoga pitanja.
-Najpre, odgovornost pojedinaca i grupa za kradju glasova, gde i kako je do toga doslo, i kako je uopste do toga moglo da dodje. Zatim, ponasanje drzavnih medija uz obaveznu promenu zakona o RTS. Dalje, utvrdjivanje konkretne odgovornosti za ponasanje MUP Srbije u proteklim dogadjajima. Potom, promene izbornog zakona, sa posebnim osvrtom na uocene praznine. Konacno, ponasanje sudova i odgovornost izvrsilaca i naredbodavaca.
-U direktnom televizijskom prenosu, uz prisustvo kompletne Vlade i predsednika republike. Na toj sednici morale bi se formirati visestranacke komisije sa maksimalnim ovlascenjima i zadacima da utvrde odgovornosti. Bez preglasavanja, trebalo bi doci do obostrano prihvatljivih resenja. Mogu mi ovde neki prebaciti da to nije redovna parlamentarna delatnost Narodne skupstine, ali ako ona moze da usvaja jedan "lex specialis", onda moze da uvrsti u dnevni red jedne svoje sednice i "Srbiju danas".
-Mnogo je bolje, i za vlast i za opoziciju, a time i za celu Srbiju, da se takva rasprava vodi u skupstini pre nego na ulicama i trgovima. U protivnom, opozicija ce kako najavljuje, iz "svojih gradova" blokirati sredstva koja treba da budu uplacena u drzavnu kasu, rezim ce potom primeniti silu, a gradjani nece imati odakle da prime platu. Preostaje im jedino po koji pendrek.