NJENI LJUDI: NENAD DJORDJEVIC, VLASNIK "BTC"-A

Udbas, batinas, profesor, siledzija, pljackas…da, sve je to Nenad Djordjevic, potpresednik JUL-a. I jos mnogo vise…

Milovan Brkic

U svojim cuvenim dnevnickim beleskama u poslednjem broju "Duge", gospodja Mirjana Markovic tvrdi da ona i JUL nikada nisu bili protiv privatizacije. I navodi gospodja Markovic da tu njenu tvrdnju potvrdjuju svojim clanstvom u JUL-u ugledni biznismeni, vlasnici kompanija i korporacija. Dakle, bogati ljudi.

Putujuci po belom svetu i opljackanim parama placajuci objavljivanje svojih dnevnickih beleski na raznim jezicima sveta, placajuci naucna zvanja i titule, gospodja Mirjana je u svoju partiju okupila lopove svih boja koji su pljackajuci drustvena preduzeca, fondove, zakidajuci na porezu, punili svoje dzepove. Jedan od takvih "biznismena" je i gospodin Nenad Djordjevic, zvani Junfer. Gospodin Junfer je potpredsednik JUL-a i jedan od glavnih finansijera ove stranke. Ko je g. Djordjevic?

veletrgovac protiv gladnih

Poceo je kao inspektor Sluzbe drzavne bezbednosti Srbije. Otarasili su se njegovih usluga jer je bio brutalan, sastavljao je lazne izvestaje i jurio karijeru. Potom je premesten za predavaca na Visoj skoli unutrasnjih poslova u Zemunu. I tamo se nije "snasao". Proganja je studentkinje, narocito brucoskinje, device. Tako su ga i prozvali Junfer. Kada je svima dojadio najuren je s posla. I on je posao svojim putem. Pravo do srca gospodje Mire.

Dva srca su se udruzila. Nesa je poceo da se bavi "biznisom". Da otima. Njegov BTC (Beogradski trgovinski centar) bez ikakve muke dobijao je u zakup lokale u centru grada a roba u njegovim ducanima bila je skupa, skuplja od svih drugih.

Trgovao je, u vreme kada je to trebalo, za svoj i gospodjin racun, oruzjem, secerom, dzebanom, hranom, humanitarnom pomoci. Ono sto su stranci slali da delimo izbeglicama i gladnima, dr Djordjevic je, za devize, prodavao u Bijeljini, Srpskoj Krajini…Nekoliko miliona maraka je zavrsilo u njegovom dzepu.

Bez prebijene pare dr Djordjevic (strucnjak za komunizam) kupio je fabriku "Crvena zvezda" iz Velike Plane. Radnici su mesecima strajkovali, ali je lopov Djordjevic imao debelu zaledjinu.

Poslovni prostor - opet dobijen bez pare. Onima koji njegovom BTC-u daju robu, pa posle traze svoje pare, Djordjevic elegantno odgovara: "Dao sam drugarici Mirjani za put u Kinu". Ko posle sme da ide dalje? Da, recimo, tuzi Djordjevica?

Jureci ulicama Beograda vratolomnom brzinom, dr Djordjevic je skrivio nekoliko udesa. Policiji bi obicno kazao: "Izvinite, idem na sastanak sa Mirom. Znate, ja sam iz JUL-a"…

"uz nju sam po zadatku"

Ovaj razroki, detasiran udbas, svoje pare iznosi u koferima preko granice. Njegova partija se zalaze za vise socijalne pravde. A radnici BTC-a imaju najmanju platu u gradu. Prodavacice primaju po 300 dinara. Bez socijalnog osiguranja, bez radnog staza.

BTC i firme g. Djordjevica finansijska policija ne posecuje, kao ni inspekcija rada. Njega ne kaznjavaju sudije za prekrsaje, ni sudije Privrednog suda. On igra na pravu kartu. Na JUL. Uzima koliko god hoce a daje onoj kojoj treba.

Mesecno iz BTC-a biva najureno tridesetak devojaka koje moraju da prodju specijalnu "obuku" kod gospodina Djordjevica. Najpre ih pozovu na kafu kod gazde a on im pokazuje krevet. Razveo se. Bivsa supruga imala je dokaze da on petlja nesto i sa seficom. Time se, kazu, pijan i hvalio.

Meni je poslo za rukom da ovih dana razgovaram sa jednim od ideologa JUL-a koji radi u jednoj banci. Njegova fascikla puna je kriminalnih radnji dr Djordjevica i on, iako blizak Dvoru, ipak nije u mogucnosti da uzdrma pozicije dr Djordjevica u srcu i stranci gospodje Mirjane. Opcinjena je njime. Narocito njegovom lovom.

Danima sam pokusavao da dodjem u kontakt sa gospodinom Djordjevicem. Da bi me fascinirala, njegova sekretarica je uvek tvrdila da je g. Djordjevic na sastanku kod gospodje Mirjane, pa i onda kada je "Politika" pisala o njenim gostovanjima po belom svetu.

"Znam sve o tebi, i nemoj da me diras. Znas ko sam i sta sam i da sa mnom nema sale. Ja imam svoj cilj. Ne zanimaju me ni politika, ni ideologija. Gresis ako mislis da me interesuju pare. Uz nju sam po zadatku da je kontrolisem i da o njoj prikupim sve podatke, ako bas hoces da znas. I sve ovo sto sam ti rekao, sve zaboravi. Imaces posla sa sluzbom koju nikada nisam napustao", zapretio mi je g. Djordjevic.

Nisam napunio gace. Smogao sam hrabrosti da predstavim Njenog omiljenog potpredsednika i uglednog "biznismena", Njenog finansijera.

Banda Mirjane Markovoc zaista nema ideologiju. Njih zanima samo pljacka, i pljacka. Miris novca je svuda oko njih. I smrad koji ostavljaju iza sebe.

Srpska rec - broj 160, 3. oktobar 1996.